Povezite se sa vasom bebom

Mnoge kulture vekovima su verovale u neku vrstu emocionalne povezanosti između majke i bebe, i zbog tog razloga su savetovali trudnicama da održavaju svoj duh i telo čistima tokom trudnoće. U zadnjih dvadeset i pet godina pojavilo se novo polje prenatalne psihologije.

Upotrebljavajući nove tehnologije, prenatalni psiholozi imali su bolje "poglede" u matericu i pronašli mnogo toga što ova praznoverja čini verovatnima. Kada je majka sretna, dete je sretno; kada je majka tužna, i beba je takođe tužna.

1. Treba razumeti šta beba u materici može da čuje

Trudnice koje su bile na koncertu primetile su da njihova deca u materici poskoče na iznenadni zvuk bubnjeva.

Naime, od otprilike 23. nedelje trudnoće sluh nerođenog deteta dovoljno je razvijen da ono može čuti i reagovati na zvuk spolja. Prenatalni istraživači veruju da je od šestog meseca trudnoće nerođena beba svesna i pod uticajem onoga što se spolja događa. (Od 28. nedelje moždana kora dovoljno je razvijena za mišljenje - to je i jedan od razloga zašto bebe rođene nakon 28. nedelje trudnoće često prežive).

Bebe se uznemire rock muzikom, udaraju snažno kada je čuju, a umiruje ih klasična muzika. U jednoj studiji, udaranje beba smireno je zvukovima Vivaldija, ali su se uznemirile na muziku Betovena.

2. Šestomesečni fetus može se stimulirati zvukom

Studije su takođe pokazale da šestomesečni fetus može da pomera svoje telo u ritmu majčina govora. Najviše začuđuje činjenica da se nerođene bebe mogu naučiti kada da udare. Istraživači su podsticali bebe da udaraju na glasan zvuk.

Nakon što su bebe naučene da udaraju na taj zvuk, istraživači su stavili izvor vibracije na majčin trbuh odmah nakon glasnog zvuka. Uskoro su ove pametne male bebe naučile kako da udaraju kao odgovor na vibraciju. Drugim rečima, naučile su da povežu zvuk i osećaj.

3. Treba razumeti šta vaša nerođena beba oseća

Nerođena beba ne reaguje samo na zvuk, on ili ona može da vidi i oseti različite ukuse. Doda li se zaslađivač u plodovu vodu, fetus "gurman" dvostruko brže guta nego inače. Ako se u vodu doda kisela supstanca, beba usporava brzinu gutanja.

Već u četvrtom mesecu beba se mršti, žmirka i pravi grimase kao odgovor na eksperimentalno proizvedene spoljašnje uticaje. Petomesečni fetus može se preplašiti svetla koje treperi ispred majčinog trbuha.

4. Treba razumeti o čemu vaše nerođeno dete može da razmišlja

Može li fetus da stvori mišljenje o životu čak i pre rođenja? Prenatalni psiholozi tvrde da može. Ako je to istina, utiču li misli trudnice na emocionalni život njihove još nerođene dece? Prenatalni istraživači veruju da svakako postoji neka veza između onoga što majka misli i kako se njena beba oseća, te da od šestog meseca trudnoće pa nadalje beba može da deli majčine emocije putem hormona povezanih s tim osećajima.

5. Vodite računa o dugoročnom uticaju vašeg emocionalnog života

Jedno od najkontroverznijih područja prenatalnih istraživanja je studija o povezanosti između majčinog emocionalnog života tokom trudnoće i kasnijeg raspoloženja deteta.

Da li je verovatnije da depresivna majka ima depresivno dete? Studije koje povezuju majčine stavove s emocionalnim razvojem njene dece svakako pokazuju tendenciju da anksiozne majke imaju anksioznu decu. One, takođe, pokazuju da su majke koje su odbijale svoju trudnoću i koje nisu osećale povezanost sa svojim bebama, češće imale decu s emocionalnim problemima.

Majke s manje problematičnom trudnoćom, čije bebe su bile željene i voljene, češće su imale emocionalno zdravu decu. Studije govore da kratkoročna emocionalna uzbuđenja te brzo razrešenje depresija koje se događaju u svim trudnoćama ne štete bebi emocionalno, dok većina emocionalnih poremećaja i nerešenih stresova tokom trudnoće može da vodi k detetu s emocionalnim problemima. Ekstremni stres u trudnoći može čak fizički da našteti bebi jer je povezan s povećanim rizikom preuranjenog porođaja i niske porođajne težine.

6. Treba razumeti vezu hormona stresa

Što može da prouzrokuje ovu začuđujuću povezanost između misli trudnice i razvoja identiteta bebe? Naravno, majčine emocije ne prolaze kroz posteljicu, ali hormoni prolaze.

Istraživači veruju da trudnice pod stresom proizvode puno hormona stresa koji utiče na emocije. Naučnici teoretizuju o tome da ove hemikalije stresa prolaze kroz posteljicu i "plaše" nervni sistem u razvoju. Ako se to događa prečesto, fetus se ustvari navikava na osećaj hroničnog stresa. Njegov sistem je spreman da preterano reaguje na podsticaj.

Bebe koje su rođene sa nervnim sistemom koji je predoziran ovim hormonima te verovatno i narušen, pokazuju više emocionalnih poremećaja, imaju gastrointestinalne smetnje, a sve to utiče da beba dobije etiketu kolika.

7. Imajte zdravu bebu

Odgovornost za psihičko i emocionalno zdravlje beba je težak teret za trudnice koje se već brinu da zaštite bebu od zbunjujućeg sveta. Ne samo da se moraju čuvati zagađene hrane i pokušati da izbegnu zagađeni vazduh, sada se moraju čuvati i od zagađenih misli.

Opustite se! Preduzmite razumne mere da svoj život oslobodite napetosti, uzmite vremena za odmor i prepustite se pozitivnim osećajima, ali imajte na umu da postoji razlog za brigu samo ako postoje ozbiljni emocionalni problemi koji traju tokom cele trudnoće.

Napravite sve što možete da vaša beba ima najbolji mogući emocionalni početak. Zapamtite da su osećaji, bilo pozitivni ili negativni, intenzivniji tokom trudnoće.

Brzo se oslobađajte stresa, na pozitivan način, tražite profesionalnu pomoć ako je potrebna. Pričajte, pevajte i volite vašu bebu. Ako ništa drugo, trudnoća će vam biti ugodnija.