Zašto i kako prestati pušiti?

Govoriti danas o duhanu bilo kako osim krajnje negativno, s gnušanjem i osudom, s gnjevom i prezirom, jednostavno nije prihvatljivo u pristojnom svijetu. Cigarete sam ostavio prije jedanaest godina, danas pušim cigarillos, odnosno, kako se to obično kažem, pućkam ih – riječ je o drukčijem užitku pri kojem se dim ne uvlači u pluća. Uvijek sam branio temeljno pravo nepušača da ne budu izloženi duhanskom dimu – to pravo ne smije uopće biti upitno – no isto mi tako nije jasno zašto je teško, ili nemoguće, u svakoj firmi, zgradi, prostoru osigurati pristojan, human kafić za pušače. Ali, čemu se zavaravati: oni koji su protiv pušenja sigurno bi željeli da na svijetu ne postoji ni jedan jedini pušač, a taj cilj neće postići ugađajući pušačima u njihovoj strasti.

Pa eto vidi, ako ti nemozes da dises nekad i mislis da je zbog duhana, potpuno si u pravu. E kad je vec dotle doslo, ja bih ostavio cigaru i nebih nikad zapalio, nema veze sto ostali puse oko tebe i caraju, ti misli da si bolji od njih i razmisli sta ces sa zdravljom opet i vjeruj neces je vise pusit. Ako prestanes za 3 dana, mozes prestati i sve buduce dane.

Prvu cigaretu sam zapalila sa 17.godina i pusila sam jos 17 godina,do svoje 34 godine.Pocela sam da pusim i po celu paklicu cigareta za samo 6 sati. Jednog dana sam osetila da se gusim i da imam problema sa plucima, a ujedno i sa zeludcem. Posle doktorskog pregleda, morala sam da prestanem da pusim. Laze onaj ko kaze da moze tek tako da prestane i da ne pali cigaretu po mesec dana.Bilo je jako tesko, svakodnevne nervoze, a da ne govorim kad sam se nalazila u drustvu pusaca, koji je to bio izazov. Cak sam i tacne od polomljenih solja lomila u kuhinji na plocicama, onako u nastupu besa, kad dodje kriza za cigaretom. Ali uspelo je! Danas posle tri godine nezapaljene cigarete, bas mogu da kazem da se ponosim sobom. Mogu da se popnem stepenicama u zgradi, a da ne stanem vec na prvom spratu i da se borim za vazduh. Najbolje od svega je sto moja deca rastu uceci da je duvanski dim stetan i da su srecne sto ga vise ne udisu svakodnevno...
A, ako me pitate da vam otkrijem tajnu kako mi je to poslo za rukom...
Tajna je u tome da vise nikad ne povucete ni jedan dim, jer ako se to desi, vi cete da pusite kao i do tad...
Nikako ni jedan jedini dim!

Evo mog iskustva sa prestankom pusenja.Poceo sam sa 17 godina,a u 30-oj sam,sasvim normalno,ispunjavao dnevnu kvotu od 40 cigareta dnevno.Jesam se ponekad gadio sam sebe zbog toga,pokusavao da prestanem,ali bez uspjeha.Jednom prilikom sam otisao kod ljekara zbog neke prehlade i on mi je,izmedju ostalog rekao "ja pretpostavljam da vi ne pusite i to vam je jako dobro".Isao sam i ranije kod ljekara i svi su me,po automatizmu,pitali da li sam pusac,ali ovaj me je potpuno potukao i ponizio.Kao neki cudni okidac,na mene je to djelovalo tako da vise nikada ni cigaretu nisam zapalio.Ni krizu nisam imao!!!
Znam da fantasticno zvuci,ali je istina.
Jedna bezazlena prehlada i jos bezazleniji komentar ljekara,ali ja sam se od tada rjesio jedne velike obaveze,samodestrukcije,neprijatnog mirisa i nepotrebnog troska.
Ovo sam ispricao zato sto znam da je vecini pusaca i sama pomisao ne prestanak pusenja zastrasujuca.Takodje znam da vecina ne voli tu svoju naviku.
Jednostavno,treba pokusavati prestati.Ako ne uspijete prvi put,pokusajte ponovo.I opet i opet ... Kad-tad cete uspjeti.
Mozda vam se desi cudo kao i meni i uopste necete patiti zbog apstinencije.Samo treba da pokusavate.Ne treba cak ni biti previse uporan.
Jednom cete sigurno pogoditi pravi trenutak.

sve se moze kad se hoce,ako neko ima snaznu volju za necim on moze sve da uspije!!! oni koji ne mogu i imaju krize to samo znaci da nemaju snaznu volju!!! ((i mislim da treba zabraniti pusenje u svim zatvorenim mjestima..tako je najbolje!!!!!!))

...DOBRA TI JE TEMA I TAKO ME PRIVUKLA DA SAM SE NASLA U SRED PRICE I EVO ZASTO. PUSAC SAM BILA SIGURNO 10-15 GODINA A SAD NEPUSIM NEKOLIKO MESECA I OSECAM SE SUPER...NI SAMOJ SEBI NEMOGU DA OBJASNIM KAKO SAM ODLUCILA IAKO IMA NEKOLIKO FAKTORA KOJI SU MI POMOGLI DA NAPRAVIM TAJ KORAK KOJI JOS ZBUNJUJE I MENE I MOJE NAJBLIZE I MOJE PRIJATEJLE.ZNACI PUSILA SAM PO KUTIJU I "NESTO" DNEVNO A KAD SAM BILA U DRUSTVU MA TO JE BILO SAMOUBOJSTVO VERUJ MI. OVA KAMPANJA PROTIV PUSENJA I NOVI ZAKONI ZA ZABRANJENO PUSENE NA JAVNIM MESTAMA MI JE MALO VISE POMOGLA PRIZNAJEM KOJA JE SAD I KOD NAS TAKO PROSTRANA A DA MI JE TAD ISLA NA ZIVCE ALI SAD DRUGIM OCIMA TO POSMATRAM. JA CESTO IZLAZIM SA PRIJATELJICAMA I TAKO SAM SE OSETILA PONIZENO JEDNO VECE DA SMO MI PUSACI BILI NEPOZELJNI I ZIGOSANI KAO NEKA POSLJEDNA I NISKA KATEGORIJA I DA ME JE TO TAKO POVREDILO STO SAM BILA BESNA DO VRISTANJA.U SVAKOM RESTORANU I DOBROM KAFICU PUSENJE JE BILO ZABRANJENO A TO ME JE POTSETILO KAD SAM BILA U RIMU PA SMO TAMO I MI TURISTI I ITALIJANI-PUSACI KAO KAZNJENI IZLAZILI ISPRED RESTORANA I KAO U SKOLI NA ODMORU PUSILI NA BRZAKA STO JE STVARNO PONIZAVAJUCE.VISE PRAVA IMAJU HOMOSEKSUALCI NARKOMANI I UBICE NEGO PUSACI PA SAM SHVATILA DA NIJE CIGARETA JACA OD MOG KARAKTERA I NECU ZBOG NJE DA SE OSECAM KAO GRADZANIN TRECEG REDA A I UBIJA ME SIGURNO I STRASNO MI UBIJA PARFEM KOJI STAVIM,UVEK TAJ DIM DODZE DO IZRADZAJA I U KOSI I NA GARDEROBU I U VAZDUHU..TAKO SAM SEBE JA UBEDILA DA MOGU JA BEZ CIGARETE I DA SAM JACA OD TOG POROKA...POKUSAJTE I VI TAKO

Iza sebe imam 22 godine pusackog staza. Bila sam medju onim pusacima koji nikada nisu imali ni zelju da prekinu sa pusenjem. Uvek sam se pravdala da mi je to jedino zadovoljstvo (koja laz).Pre 11 meseci bila sam toliko prehladjena, da sam non-stop kasljala. Suvi kasalj mi je terao suze na oci. Jedno jutro, na poslu, dok smo pili prvu kafu, ja sam prvi put u zivotu ugasila cigaretu na pola i rekla "e, neces vise". Ni sama nisam znala da mi je to tada bila poslednja cigareta do sada.Tih dana, dok sam bila bolesna, lako mi je bilo da odluku o prestanku pusenja sprovedem u delo. Ali u prva tri meseca, krize su bile velike. Pomoglo mi je i to sto su neki ljudi koje poznajem, u isto vreme kad i ja prestali sa pusenjem, pa me je i to teralo da izdrzim. Nisam zelela da dozvolim da ja budem najslabija medju njima. Stalno sam sebi govorila da moram izdrzati, a potajno sam se nadala da ce oni poceti ponovo sa pusenjem, pa bih tako i ja imala opravdanje u svojim ocima. Posle mesec dana nepusenja, otisla sam sa drugaricom u savetovaliste za odvikavanje kao njena podrska. Prva stvar koju vam tamo kazu, je da se pusenje ne ostavlja kad ste pod stresom. Ja vece stresove nisam dozivela nego od kad ne pusim, a ipak sam izdrzala. U prve dve nedelje ostala sam bez posla, zatim sam bila na ivici razvoda (jos uvek sam),pre mesec dana mama mi je dozivela mozdani udar i samo cudom ostala ziva. Mnogo ruznih stvari se desavalo za ovih 11 meseci, ali sve sam to preturila preko glave. Do pre mese dana, krize su se javljale, u proseku, na svake tri nedelje. Da sam sebi rekla da ostavljam pusenje za uvek, verovatno ne bih uspela. Ali ja sam svima govorila da ostavljam pusenje samo na neko vreme, da vidim koliko mogu da izdrzim. I izdrzala sam dovoljno dugo da se u meni stvori odluka da sa pusenjem prestanem za uvek. Sada znam da to mogu da izdrzim, I mislim da svako to moze, samo treba naci pravi motiv. Za sebe sam uvek mislila da nisam dovoljno uporna. Sada sam pre svega sebi, pa i svima oko mene dokazala da nije tako. Mogu vam reci da je to jako lep osecaj. Osecam se pobednicki. A ako sam mogla ja, moze svako!

DVE SU BITNE STVARI.ako prestanes pusiti prodisaces i bices zdraviji i lepse se osecati.Drugo jako bitno ostaje ti bar 100- 150 evra u dzepu mesecno. IRENA

DVE SU BITNE STVARI.ako prestanes pusiti prodisaces i bices zdraviji i lepse se osecati.Drugo jako bitno ostaje ti bar 100- 150 evra u dzepu mesecno. IRENA

Pusenje je faktor rizika pre svega za plucne bolesti (rak pluca,emfizem i dr.) i za kardiovaskularne bolesti.Poznato je i da su djeca pusaca sklonija bolestima disajnih puteva.To bi bili i glavni razlozi za odricanje od pusenja.
Ne vjerujem mnogo u neke posebne "metode" za odvikavanje od pusenja,vec mislim da je tu presudno da covjek SHVATI da pusenje ubija.Tada nece traziti recept za prestanak pusenja vec ce jednostavno prestati.Kada ugledamo zmiju pred sobom,ne pitamo "kazite mi kako da se spasim",vec se spasavamo.
Tako npr. pusac koji je dobio infarkt (pusenje pogoduje nastanku arterijske tromboze,tj.stvaranju ugrusaka u arterijskim krvnim sudovima,sa mogucim posljedicnim infarktom ili mozdanim udarom) obicno poslije toga automatski prestaje sa pusenjem,buduci najzad zabrinut za svoje zdravlje.(Oni koji nastave sa pusenjem cak i poslije prelezanog infarkta su pod velikim rizikom da dobiju novi infarkt u naredne 4 godine,ovaj put mozda sa fatalnim posljedicama).
Razvoju ovakvog shvatanja svakako ce doprinijeti edukacija o stetnosti pusenja,cemu doprinose i ovakvi portali.
Jos da pomenem da su timovi porodicne medicine u BIH obuceni za savjetovanje i podrsku pusacima u njihovim nastojanjima da se rijese ove stetne navike.